Балетским кораком до Беча

pix_0064

Тијана Дрндаревић    

   Била сам тако срећна када ми је наставница балета рекла да ћемо ићи у Беч на такмичење. Први пут сам добила соло тачку. Месецима сам се спремала вежбајући сваки дан. У глави ми је било само такмичење, а о Бечу нисам много ни размишљала.
     Када смо стигли, било је рано јутро и како сам погледала кроз прозор аутобуса, заборавила сам на такмичење. Задивили су ме величина и изглед прелепих грађевина и споменика. Кренули смо у шетњу Бечом са Трга Марије Терезије који је уствари прелепи парк између два огромна музеја: Природњачког и Културно- историјског. Стигли смо да обиђемо само Културно-историјски. Ту сам била одушевљена правим мумијама у египатском делу музеја, прелепим скулптурама у грчком делу, огромним уметничким делима Верласкеза, Рубенса, Рембранта и многих других великих сликара. Центар града је препун дивних катедрала, паркова и скулптура. Ту је и школа јахања, а кочије са дивним коњима чекају да вас провозају. Пролазећи поред парка са Штраусовом статуом, као да сам чула његов валцер „На лепом плавом Дунаву“.
   По доласку у хотел поново добијам трему због сутрашњег наступа. И тај дан је стигао. Наступи се одржавају на две бине. Много деце се такмичи, свуда око мене су шарени костими, а загревање је почело од раног јутра. Убрзо је дошло и мојих пет минута и прилика да се покажем у најбољем светлу. Имала сам осећај да никада боље нисам играла, а аплауз ми је то и потврдио. Узбуђено сам изашла са сцене где су ме чекали моји другари који су ме подржавали. Брзо смо се спремали за групни наступ, а у међувремену навијали за нашег јединог дечака у групи који је имао своју соло тачку. После завршених наступа је било велико ишчекивање проглашења победника у свакој категорији. Сви су већ били нервозни и напети. Када су прозвали моје име за треће место, била сам пресрећна, а још лепши осећај је био када смо освојили прво место сви заједно. Уморни и задовољни, отишли смо у наше собе.
   Сутрадан смо се већ нашли у вртовима хабзбуршких двораца који су нас оставили без даха. У дворцу Шенбрун највећи утисак на мене су оставиле Велика галерија која је веома раскошна, али и нешто скромнија соба у којој је велики Моцарт одржао свој први наступ са шест година. Вртови дворца Белведере су ме одушевили својом величином и прелепим фонтанама. Снежни алпски врхови су се видели са великог дунавског торња, а панорама Беча са великог точка у забавном парку „Пратер“.
      Овај прелепи град је оставио велики утисак на мене и надам се да ћу га поново посетити и можда освојити још неку награду.

Осмех на дар

s2

 Ана Стефановић

 „Један осмех не стаје ништа, а тако пуно даје…“ биле су речи које су 25. јануара отвориле ово књижевно вече. Још једно у низу успешно вече хумора, смеха и игре.
  Тема ове књижевне вечери је, као што и сам назив каже, осмех. Кроз шалу, поезију и песму показали смо публици колико је у данашњем суморном свету осмех битан. „Траје само један часак, али сећање на њега остаје вечно.“. Захваљујући нашој наставници српског језика Соњи Столић успели смо да реализујемо још једно вече вредно гледања. Вече испуњено смехом и љубављу употпунили су ђаци старијих разреда својим изведбама на имагинарној „позорници“ наставничке канцеларије. Ученици су добијали громогласне аплаузе након својих наступа међу којима су се нашле тачке „Циганин хвали свога коња“, „Нерадна жена“, „Вашар у Тополи“, „Прва љубав“, као и бројне рецитације. Осмех на лица публике изазвала је и песма „Није ме страх“ у изведби наставника Милана Зкатковића и ученице петог разреда Дуње Радуловић. У публици су се нашли многи наставници, родитељи, ученици и чинило се да смо успели да им бар на трен улепшамо то вече.
   Наш циљ је био да овом вечери пружимо публици незабораван смех и да их подсетимо да је осмех мали, али врло битан део наше свакодневнице, да чини богатим оне који га примају, а не осиромашује оне који га пружају.

Форум театар у нашој школи

20170126_124234

Исидора Петровић

   Форум театар представа је најпопуларнија техника која се користи данас у свету као „званично средство за социјалне промене“. Радња и ток представе се одвијају дефинисањем проблема које дотичу учеснике, а тичу се саме заједнице у којој живе. То могу бити проблеми њима блиских особа, неке мањинске групе али и њихови лични проблеми са којим се суочавају. Форум сцене су кратке сцене у којима је конкретно приказан проблем. Касније следи форумовање, најбитнији део у којем се приказују сцене и активира публика. Публика је активна, мења ток представе, износи лична запажања, закључке и утиске о ликовима и њиховим поступцима. Форум театар јесте својеврсна проба за реалност, често за испробавање решења, где се појединци оснажују да делују и суочавају са проблемима своје заједнице као и личним проблемима и потешкоћама.

   Захваљујући наставници шпанског језика Марини Јанковић и осталим другарима са ученичког парламента успешно смо реализовали представу „Како мама каже“ приказујући ђацима и запосленима проблем дискриминације са којим се свакодневно сусрећемо. Ина Заковић у улози маме Марковић ужасава се чињеницом да је у разреду њене ћереке девојчица у колицима. Бесна мајка одлази у школу строго захтевајући премештај те девојчице у друго одељење, како њена кћи не би „назадовала“. Настасја Даниловић пренела је улогу ћерке  великог срца и праве супротности мајке; спријатељује се са новом другарицом у колицима и спремна је да јој великодушно помогне како би се она што лакше уклопила у ново одељење. Лука Томић је тата који не придаје икакву пажњу овом догађају, не трудећи се уопште да уразуми мајку. Ту су и брат (Ђорђе Марковић), разредни старешина (Лука Матић) и школски психолог (Исидора Петровић) који неуспешно покушавају одвратити маму Марковић од њене сулуде идеје.

   Циљ ове представе био је подизање свести о темама и проблемима које често избегавамо. Захвални смо свима који су били присутни и исказивали своја мишљења и запажања. Редовним пробама и уложеним трудом успели смо приказати ову представу у најбољем светлу дајући свој максимум. Ово незаборавно искуство ће ми остати у лепом сећању јер смо овом представом пренели свима једну важну животну поруку.

Препоручујемо за читање

baka_gangster_vv

Дуња Радуловић

   Књига „Бака гангстер“ буди веома јака осећања. Ова књига Дејвида Вилијамса говори о баки која је само желела да чешће виђа свог унука.

   Дечак, жељан авантура, није желео да викенде проводи код своје „смор“ баке. Њу је то веома погодило.

   Бака је сковала план за крађу дијаманата у краљичином двору и повела унука у авантуру. Кад су ушли у двор, укључио се аларм и дворски чувари их опазише. Када је краљица видела крадљивце, то није било оно што је она очекивала. Малени дечак и слаба старица! Знала је да они дијаманте не краду зато што желе да се обогате…

   Тешка срца, бака је објаснила да је све испланирала само да би је њен унук више волео. Након смрти добре старице, дечаку остаје само сећање на луду авантуру.

На Фестивалу науке

15591633_1792683174304372_775596069992585974_o

Ива Парезановић

   Ученици наше школе посетили су Сајам науке у Београду 16.12.2016. године. На јубиларном 10. фестивалу видели смо Теслину зону и Зону природних наука. У Теслиној зони свирали смо на чувеном Теслином калему. Производили смо музику, тестирали моћ концентрације и мождане таласе претварали у сигнале. Уз помоћ посебних наочара доживели смо виртуелну реалност.

   Видели смо и како дувански дим утиче на наш организам и на људе у нашој околини. На тродимензионалном моделу крвотока истражили смо занимљивости срца, а на моделу ћелије имуног система упознали смо њену грађу и улогу. Сазнали смо како функционише око и зашто носимо наочаре. Кроз микроскоп смо посматрали ситне организме који преживљавају све животне услове.

   Видели смо пламен који гори, али не сагорева предмет.  Сазнали смо тајну кода 8421. 

   Гледали смо ласерски шоу који су приредили шведски студенти. За спектакуларан крај изненадили су нас са 1000 различитих ласера. Овим спектаклом завршио се наш обилазак фестивала.

Препорука за читање

slon_u_basti_vv

Мартина Мрдак

  Једна од најлепших књига које сам прочитала јесте „Слон у башти“ писца Мајкла Морпурга. 

Радња књиге дешава се у Немачкој. Други светски рат је почео и ратни авиони надлећу градић. Радница Зоо врта застрашена је мишљу да ће све животиње, ако им се ускоро не нађе станиште, бити убијене. Њен одлазак на посао постаје врло болан јер звуци пушака у кавезима животиња постају неподношљиви. Храбра Лиз одлучује да ће спасти барем једну животињу. Након смрти велике слонице, ослобађа младунче слона и одводи га у своју башту. Али, због рата више не могу остати у граду. Лиз са својом породицом и наравно слоном креће у свет не би ли нашла уточиште на ком ће бити сигурни.

Књига је у мени пробудила осећања каква не може пробудити било која књига. Свидела ми се због тога што говори о људској хуманости према животињама и уједно храбрости.Читајући књигу имала сам утисак као да се радња одвијала пред мојим очима.

Шта се на крају збило са Лиз и слончетом сазнаћете ако прочитате књигу. Препоручујем и друге књиге истог писца: Ратни коњ, Сенка, Бели лав, принц лептира.

Виртуелно такмичење

b3

Душица Ђокић

   Прошле недеље смо са својим друговима из других школа организовали занимљиво такмичење у познавању бајки. Виртуелни сусрети организовани су преко Скајпа и сајта Етвининг. Осим нас, учествовале су школе из Шибеника, Тузле и Ковачице.

   Ово је био први сусрет са нашим другарима. Нестрпљиво смо га очекивали. Када смо их угледали, сви смо срећно махали једни другима. 

   Са другарима из Шибеника играли смо игру „Не љути се, човече“, тако што смо бацањем коцкице бирали поље, а затим одговарали на питања о народним и ауторским бајкама. Ми смо за њих спремили питања, а они су такође спремили за нас. Било је веома узбудљиво и напето. 

   Касније смо се повезали и са ученицима из Тузле и Ковачице. Иако се нисмо најбоље чули, успели смо да организујемо игру и са њима. Сви су показали велико знање о бајкама.

   Ово је био први пут да се упознамо са њима. Овај сусрет ћемо памтити дуго. Желела бих да се овакав сусрет понови, а највише бих волела да се сретнемо уживо.