Зазвонио је телефон. Звали су из школе и питали да ли бих желела на пут у Париз. Искрено, мислила сам да је све то само шала. А онда сам схватила да није.
Ишло је петоро деце из ОШ ,,Петар Лековић“ (Богдан Ђуровић, Матија Радојичић, Павле Штуловић, Јелица Јотић и ја), петоро из ОШ ,, Емилија Остојић“ (Сара, Богдан, Софија, Сара и Страхиња) и троје одраслих. Нашој екипи придружила се група из Кладња са десеторо деце у пратњи двоје одраслих.
На пут смо кренули у петак, 14. августа, у 4 сата ујутру. Путовали смо дан и по. Иако је пут био дугачак, ми смо причали, дружили се, слушали музику и посматрали природу. Ишли смо преко Мађарске, Аустрије и Немачке.
Прешли смо преко Алпа, посматрали смо величанствене ветрењаче у Мађарској и раскошна ноћна светла у Аустрији. А онда смо стигли у Париз.
Возили смо се метроом, ишли до Ајфеловог торња и на вожњу Сеном. Током вожње Сеном посматрали смо многе знаменитости Париза. Видели смо Нотрдам и копију Кипа слободе, пролазили смо испод позлаћених мостова… Возили смо се до Поатјеа возом чија је брзина 350 km/h.
Поатје је живописни градић пун старих римских грађевина и двораца. Посетили смо Зоолошки врт у коме је било мало животиња, али велики број разноврсног цвећа и дрвећа. Затим смо отишли у дворац. Дворац је изгледао чаробно, као из бајке, са базеном, двориштем и шумом около. Мислили смо да сањамо.
Незаборавна је била посета Футуроскопу, Спектакл на води, пун живописних боја и мелодија, као и таласасто море и плажа пуна галебова у Нормандији.
Један дан смо провели у игрању фудбала, прављењу сплава од грана дрвећа и пливању у базену. У 22 h смо ишли у ,,Лов на Мистичну животињу“ у шуму. По мраку смо пролазили кроз густиш ослањајући се на лампе на телефонима. Иако ништа нисмо пронашли, било је забавно кретање кроз шуму и трагање за непознатим.
Овај пут ће ми цео живот остати у сећању као доказ да се учење и труд исплати. На њега ће ме увек подсећати поклони које смо добили и у Поатјеу и у Паризу, а највише утисци заувек урезани у срце.
Већ четири године за редом, ученици наше школе успешно реализују обележавање Дана озонског омотача. Циљ обележавања Дана озонског омотача јесте да представи важност очувања овог слоја земљине атмосфере.
У организацији активности учествовале су четири групе ученика. Свака је имала засебну тему. Прва је представила настанак и грађу озонског омотача, друга његово уништење и настанак озонских рупа, док су трећа и четврта група причале о загађењу, заштити и болестима које су произведене уништењем самог омотача. Поред предавања, наши ученици су могли да гледају филм, решавају питања, раде тестове, присуствују рађању огледа. Ученицима се веома допао цртани филм који је приказивао како је један атом озона отпао из омотача и пао на земљу преносећи људима важност очувања самог омотача. Запрепастили су се када су чули које све болести може да изазове само мало људске непажње. Видели су и како омотач пуца путем огледа који је извела друга екипа.Поред свега научили су да и они могу знатно помоћи око очувања омотача. За старије ученике било је и мало занимљиве хемије, где су могли видети настанак и састав самог озона.
Наши ученици су много научили из наших предавања, што се види из тестова и питања која су решавали. Надамо се да су разумели да њихово мало свима нама значи много.
Љубав је сва лепота и чистота овог света. Она нас просветљује и припитомљује. Осим што нам даје крила, вољена особа нас мотивише и за суочавање са животним препрекама: болешћу, даљином, сиромаштвом.
Петнаестогодишњи Тристао своје детињство проводи у бразилским фавелама у којима насиље влада на све стране. Елизабетина љубав ће му својим озареним лицем унети светлост у живот испуњен тамом. Млади Угето одриче се очевог новца и моћи и бира сиромашну Адалђизу. Сложићете се, љубав је ипак највеће човеково богатство. Нажалост, ваш осмех ће понекад заменити по која суза. Полако ће, попут росе, канути између благо збијених редова у књизи. Орфеј својим анђеоским гласом осваја срце Еуридике, но, препуштен на немилост Хада ( бога смрти), заувек је губи. Смрт је једина препрека пред којом се љубав, немавши среће да је преброди, морала повиновати. Марију и Пјера Кирија спојила је љубав према физици која им је донела чак три Нобелове награде. Још многе друге необичне и занимљиве приче пробудиће у вама најлепша осећања. Жељно ћете ишчекивати тренутак када ће ваше срце узбуђено куцати за неким. Док се за то не укаже прилика, Филемон и Баукида, Кенђу и Орихиме,Хермил и Лизебет поделиће са вама сећања на своје најлепше љубавне сате.
Језик треба чувати и покушавати да што више правила која знамо искористимо у свакодневном животу.
Сваке године у нашој школи ученици различитим активностима обележавају 8. септембар, Међународни дан писмености. И ове године организовали смо квизове, анкете, изазове. Ухолу школе били су постављени различити штандови. Један од штандова који је био веома посећен био је „Правописни изазов“. Одговарајући на различита питањаученици су тестирали своје познавање језика и правописа.
Истраживали смо колико поштујемо правописна правила која познајемо у свакодневној комуникацији путем интернета и мобилних телефона. Нажалост, резултати анкете били су разочаравајући. Већинаученика не пази на велико слово нити на правилност реченице. Неправилно пишу слова (ć, č, đ,š), слова енглеског писмакористе тамо где им није место (wolim, pishem, pricham) и често користе нове, непознате, скраћенице (nmg, nmp, bff).
Надамо се да ћемо прослављањемовог дана свима пренети порукуда треба да пазе на правопис, јер је јако битно како се изражавамо иговорно и писмено.