Зазвонио је телефон. Звали су из школе и питали да ли бих желела на пут у Париз. Искрено, мислила сам да је све то само шала. А онда сам схватила да није.
Ишло је петоро деце из ОШ ,,Петар Лековић“ (Богдан Ђуровић, Матија Радојичић, Павле Штуловић, Јелица Јотић и ја), петоро из ОШ ,, Емилија Остојић“ (Сара, Богдан, Софија, Сара и Страхиња) и троје одраслих. Нашој екипи придружила се група из Кладња са десеторо деце у пратњи двоје одраслих.
На пут смо кренули у петак, 14. августа, у 4 сата ујутру. Путовали смо дан и по. Иако је пут био дугачак, ми смо причали, дружили се, слушали музику и посматрали природу. Ишли смо преко Мађарске, Аустрије и Немачке.
Прешли смо преко Алпа, посматрали смо величанствене ветрењаче у Мађарској и раскошна ноћна светла у Аустрији. А онда смо стигли у Париз.
Возили смо се метроом, ишли до Ајфеловог торња и на вожњу Сеном. Током вожње Сеном посматрали смо многе знаменитости Париза. Видели смо Нотрдам и копију Кипа слободе, пролазили смо испод позлаћених мостова… Возили смо се до Поатјеа возом чија је брзина 350 km/h.
Поатје је живописни градић пун старих римских грађевина и двораца. Посетили смо Зоолошки врт у коме је било мало животиња, али велики број разноврсног цвећа и дрвећа. Затим смо отишли у дворац. Дворац је изгледао чаробно, као из бајке, са базеном, двориштем и шумом около. Мислили смо да сањамо.
Незаборавна је била посета Футуроскопу, Спектакл на води, пун живописних боја и мелодија, као и таласасто море и плажа пуна галебова у Нормандији.
Један дан смо провели у игрању фудбала, прављењу сплава од грана дрвећа и пливању у базену. У 22 h смо ишли у ,,Лов на Мистичну животињу“ у шуму. По мраку смо пролазили кроз густиш ослањајући се на лампе на телефонима. Иако ништа нисмо пронашли, било је забавно кретање кроз шуму и трагање за непознатим.
Овај пут ће ми цео живот остати у сећању као доказ да се учење и труд исплати. На њега ће ме увек подсећати поклони које смо добили и у Поатјеу и у Паризу, а највише утисци заувек урезани у срце.