Наше коло у Паризу

Вељко Миловановић

Позлаћени мост из Сене

   Било је то незаборавно путовање у величанствену земљу моде, кутуре, љубави… На ово путовање кренули смо 6. октобра. Сели смо у аутобус и кренули на пут од 2400 км. Нисмо били свесни величине пута, али све је брзо прошло уз дружење и игру. Напокон, после дуга два дана вожње аутобусом, стижемо на језеро од кога се одбијао одсјај сунца. Било је као у бајци, а ми усхићени као мали пачићи.

Нотрдам

    Први концерт пред дечицом из школе, а дечица сва срећна са нама се у коло ухватила. Касније је био и други наступ. Бина пуца, људи су  устали и аплаудирали не механички већ из дубине срца, што се видело по изразима на лицима. Вратили смо се уморни, али умор нас није спречио да до касно у ноћ делимо утиске. Сутрадан, други концерт још бољи од првог. Најтежу кореографију заиграо са нама и професор Младен.

    Ујутру смо кренули путем сунца, ка Паризу. Улетели смо у метро и замало се нисмо погубили. Стигосмо до Сене, препловисмо цео Париз на броду. Видели смо све знаменитости, од универзитета до катедрале Нотр Дам. А после, испод Ајфела се коло вије, играју га фолклорци Србије. Вечера нас je чекала на Мон Мартру,  а онда смо кренули кући преко Аустрије. Слоган ове турнеје је био ,,Сви за једног, један за све, свиђало се то некима или не.“

francuska2  Francuska1

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s