Новогодишња пуцњава

Михаило Боловић

     

     Када год се помене Нова Година или Божић, свако дете  помисли на пиротехнику. Петарде и ватромети су постали саставни део прославе новогодишњих празника. Сви мисле да имају искуство са коришћењем пиротехнике и сви мисле да не може ништа да им се догоди уколико је правилно користе. Већина људи не схвата да је начин коришћења небитан уколико је петарда лоше израђена. Чак  и најмање петарде које имају најслабији ефекат, некада, могу нанети теже повреде ономе ко их користи. Иако је коришћење пиротехнике малолетницима без родитељског надзора забрањено, већина то правило крши. Статистика показује да пиротехнику највише користе деца узраста од 12 до 15 година. Поред тога што пиротехника може да буде опсана за оне који је користе, може бити опасна и по људе у ближој околини. Још један разлог због чега не треба користити пиротехнику је нарушавање јавног реда и мира. Већина људи не воли да у своје слободно време слуша буку коју стварају петарде. Многа деца не схватају да је и само куповање петарди илегално и противзаконито, као и њихово коришћење. Сваке године више хиљада деце само у Србији задобије лакше или теже повреде од коришћења петарди. Покушајмо да смањимо ову статистику и да празнике учинимо лепшима.

Змајеви и Јакшићеви стихови опомињу

Милица Јеверичић

   Да ли ме инспирише прошлост? Да ли њу сматрам срамотом или нечим чиме треба да се поносим? Да ли бих ја стајала сада овде где јесам, на леђима погинулих војника, жена, стараца и деце и шетала стазама којима је некада лила крв, падале бомбе да нису моји преци за мене даривали своје животе?

   Сва ова питања често постављам. Тражећи прави одговор, све више сам сигурна да људи нису свесни шта заправо имају. Битно је да смо само ми ушушкани код маме и тате, поред наших компјутера, телефона и игрица. Битно је да празнике проводимо заједно, да нам је шминка добро „упакована“, одело испеглано. Знамо оно што прочитамо на интернету, а заправо не знамо ништа. Не знамо шта значи да оставимо све што имамо и да идемо право у сусрет смрти,  да поштујемо то хлеба што успемо да набавимо, не знамо шта значи бити здрав. Нисмо свесни спокоја, јер смо заједно,  не стрепимо свако вече да ли ћемо чути тих пар татиних корака када се враћа из рата. Не знамо за тренутке када деца уче да брину сама о себи од малих ногу, јер ко зна до када ће имати родитеље. Заборављамо, често,  шта значи помоћи некоме, чак и ако је незнанац. Само знамо омаловажити нешто, некога чију причу још  ни не знамо. Ко зна како би било да није људи који су без размишљања ишли у рат, само да бисмо ми данас могли слободно шетати. А ми не умемо то да чувамо, да се поносимо тиме. Толико имамо, а тако мало дајемо. Они који нису имали ништа, дали су животе за нас. Да су видели какви ћемо бити, не знам да ли би то урадили.     

   Многи писци и песници пронашли су инспирацију у овим храбрим људима. Њиховим делима преовладавају понос и љубав према свом народу и држави. Циљ ових дела је да нас науче да волимо, да схватимо зашто смо ту где јесмо, да то ценимо и поштујемо. На тај начин одајемо почаст погинулим Србима. И поред тешких времена, ропства и немаштине у којој је наш народ живео, за разлику од нас, знали су  увек шта је борба за живот, достојанство,  борба за оне које волимо.

Све нежне речи света

Ана Стефановић

   Све нежне речи света је назив књижевне вечери одржане 26. новембра 2015. године у библиотеци наше школе. Као и сваки пут до сада, ученици су дали све од себе да гледаоце забаве упућујући им најлепше речи љубавних стихова.

   Идејни творац ове културне манифестације је наша наставница српског језика Соња Столић. Она је осмислила још једно поучно вече испуњено лирским стиховима наших познатих аутора. Библиотека је била уређена тако да посетиоце врати у оно старо, златно доба лепе књижевности и културе и да дочара оно време у којем су стихови настали. Ми смо прошли кроз безброј проба, проводили смо сате вежбајући да бисмо ово вече учинили што лепшим. Труд се исплатио. Очарана представом, публика нам је упутила комплименте, похвале и честитке. Било нам је драго да знамо да нису узалуд трошили своје време. Испуњени смо радошћу јер знамо да је и наша наставница поносна на нас.

   Веома ми је драго што сам била учесник и надам се да ћемо организовати још оваквих представа. Сигурна сам да ће ми ово остати једна од најлепших успомена из ђачких дана.