Размишљам о детињству читајући Андрићеве приповетке

Ања Стефановић

 the_joy_of_childhood_by_thymen97-d5zs0af

  Кроз живот се често осврћемо  не бисмо ли се присетили шта смо то оставили иза себе, радост, тугу или и једно и друго. Кроз маглину сећања, назире се давно прохујало детињство са свим својим чарима, недаћама и страховима. Неко га се сећа са зебњом, а неко с топлином. Ипак, какво год да је, оно ће увек бити део нас.

   Сетимо се и пријатних и непријатних тренутака, али нас понајвише море она која су нам некада давно нанела бол. Бол који се и сада крије у нашем срцу и који нас вероватно никад неће ни напустити. Разочарање, кривица и  понижење  су осећања која плове нашим бићем. Незрелост  учини да свет постане још компликованији, а неискуство нам отежава могућност да докучимо и разоткријемо шта се крије иза лица стварности.

   Некога је сиромаштво одвело у страх, у несигурност и неприлагођеност. Разочарамо се када схватимо да смо, на тренутке, сами на свету, када би нас и најбољи друг издао или напустио. Нађемо се пред изборимa. Чини нам се да је један сигурно прави, а онда се испостави да су оба била погрешна. То је као игра  „између две ватре“. Којој год да приђемо, опећи ће нас, с тим што ће нас једна болети више а друга мање. Догађаји из детињства утичу на то какав ће смисао за нас имати живот, како ћемо га ми живети и разумети. Хоће ли он бити подношљив  зависи и од тога који смо делић нашег детињства понели са собом у живот, на дуг и непредвидив пут.

Читајући Андрићеве приповетке, схватамо да нас писац уводи у мрачне стране детињства у најбољој намери,  припремајући нас на каснија животна искушења.  

Advertisements

Новогодишње честитке стигле издалека

DSCN0986

Јана Радовановић

   Ових дана у нашу школу стигле су честитке са разних страна: из Француске, Пољске, Литваније, Румуније, Хрватске, Украјине, Бугарске.

   Наша школа учествује у међународним еТвининг пројектима Our Eco Story i We are Slavs, заједно са многим шкполама из других европских земаља. Од ученика из тих школа добили смо новогодишње и божићне честитке. Честитке су ученици сами правили и писали на више језика. Од школе из Хрватске добили смо занимљиву, ручно прављену друштвену игру за учење глагољице.

  И ми смо њима послали честитке. Наше честитке направљене су од рециклираног папира и материјала. У њима смо својим другарима упутили најлепше жеље и еколошке поруке на више језика: енглеском, француском, пољском.

DSCN0958  DSCN0960

   Када смо чули да треба да радимо овај пројекат, били смо веома узбуђени и срећни јер ћемо радити са децом из различитих земаља и стећи доста добрих пријатеља. Имали смо прилику да комуницирамо са децом из Француске преко порука, упознали смо доста нових другара, видели чиме се они баве и какво је еколошко стање у њиховој школи и граду. Овај пројекат је такође значајан јер учимо стране језике и развијамо дигиталне вештине.

DSCN0952  DSCN0953

20160113_125623

 

 

Какву јелку имате?

  Вељко Миловановић

the-christmas-tree-1081317_1280

Спасимо природу јер је она прва која нас спасава! Само живо дрво је добро дрво!

Обележена је још једна у низу еколошких акција наше школе: „Спасимо јелке“. Ову акцију организовали су су ученици који похађају биолошку секцију наше школе заједно са настасвницом биологије Сањом Парезановић. Спровели смо анкету на нивоу школе (50 ученика свих разреда) у којој смо истраживали  колико ученика користи пластичне јелке, колико посечене, а колико живе са бусеном. Охрабрује чињеница да 96% користи пластичну јелку, 2% посечену и 2% са бусеном. Планирали смо да у холу је поставимо дрво са порукама. Ту ће се моћи видети колико је дрвеће за нас битно и колико нам значи, као и и чињенице које ће нам показати колико је дрвеће битно и шта би се десило кад би нестало.  Зашто бисмо користили природну кад смо у могућности да користимо вештачку јелку?

   Овом акцијом желимо да променимо свест деце, покажемо да је њихово мало за природу много. После овог догаћаја осећам се испуњено и  поносно знајући да сам колико-толико помогао природи.