Интернет бонтон

DSCN1287

   Милица Јеверичић

    Онлајн недељу наша школа посветила је безбедности на интернету и обележила радионицама, чији су предавачи били ученици седмог и осмог разреда. На овим радионицама ученици млађих разреда наше школе успели су више да се информишу о правој вредности интернета и свим његовим странама. У данашње време већина деце проводи дане за компјутером где је, заправо, врло опасно. Сада имамо много више пружених информација само на један клик. Игрице, филмови, серије, музика… Све бесплатно и на први поглед сасвим безопасно. Али је заправо супротно. Циљ радионица био је да докажемо да све оно што мислимо да је безбедно можда и није, и да без предзнања не можемо да се понашамо на прави начин. Нама је драго да смо успели да заинтересујемо сву децу да нас слушају и да схвате озбиљност ситуације у којој се налазе,  да нису сви људи онакви какви ми мислимо да јесу. Сви морамо да научимо како треба да се понашамо и поштујемо тај ‘“интернет бонтон“.  
   Прве особе којима треба да се обратимо уколико се нађемо у некој ситуацији која нам се чини опасном су родитељи и наставници. Једино они могу да нам дају прави савет. Али пре него што било кога осудимо за нешто, прво треба да будемо сигурни да ми знамо како треба сами да се понашамо. Јер интернет је ризница пуна заниљивих података, и може бити и користан и забаван све док га користимо на правилан начин и док не омаловажамо друге људе око себе!

Advertisements

Наше учешће у Онлајн недељи

DSCN1318

Михаило Боловић

   Трећа недеља марта се у свету прославља као Онлајн недеља. Наша школа се у обележавање укључила активностима које се односе на безбедност ученика на интернету.

   Ученици седмог и  осмог разреда су ученицима трећег и четвртог разреда одржали предавање о сигурности на интернету. Причали су им како могу бити повређени путем интернета и социјалних мрежа које не треба да користе док не сазре довољно да могу одговарати за своје поступке. Ученици који су присуствовали предавању су разумели да не смеју објављивати сопствене слике због којих би могли бити исмејани, као ни оне слике због којих их касније може бити срамота. Схватили су како не треба објављивати личне податке као што су место становања, број телефона, електронску пошту… Старији ученици су им такође говорили о томе како да користе  јаке лозинке које не могу бити откривене на лак начин. Већина ученика је знала да не треба скидати апликације са непроверених сајтова.

   Иако мање од половине млађих ученика има налог на Фејсбуку, сви знају да никада не треба да ступају у контакт са непознатим особама. Већина ученика четвртог разреда интернет користи за забаву (слушање музике, играње игрица, гледање филмова), али постоје и они који интернет користе и за едукацију. Скоро сви ученици су након предавања интернет схватили као место на коме могу бити повређени уколико не поштују правила. Разумели су да ни не би требало да користе интернет за ствари које не би ни они сами хтели да доживе.

На моби и прелу

Capture6

 Миња Чанчаревић

У петак, 04.03.2016. године, одржан је угледни час на тему ,,Народне лирске посленичке песме“. Организатор угледног часа била је наставница српског језика Олгица Спасојевић са својим одељењем VII3.

   Кабинет српског језика, у коме је одржан час, одавао је изглед куће некада. На поду је био прострт ткани ћилим, а столице поређане као за време посела. По столицама су, такође, били прострти ћилими, а на столовима, између столица, били су постављени предмети коришћени свакодневно у домаћинству. На једном од столова налазиле су се чак и праве домаће кифлице. Зидови су били украшени разним ручним радовима. 

   Пре анализе народних лирских посленичких песама, упознали смо се са обичајима и некадашњим начинбом живота. Подсетили смо се шта је све потребно урадити да би хлеб био на нашој трпези.  Схватили смо да је некада било много теже радити ручно, али и занимљивије, јер су се момци и девојке тада окупљали и дружили. Сазнали смо шта су мобе а шта прела и како су она најчешће изгледала.

Упознали смо се и са српском народном ношњом. Говорили смо о девојачким даровима и девојачкој спреми и о времену и труду који су били потребни девојкама да их припреме.

   Свако је имао прилику да упозна и научи ручне радове: хеклање, плетење, предење, ткање, везење. Видели смо прибор којим се све то некада радило, а било нам је занимљиво и да испробамо све те радове.

 Мени ће овај час у сећању остати као најбоље припремљен од свих других којима сам до сада присуствовала.

Хуманост на делу

   humanitaran2

Вељко Миловановић

   Бити хуман није тешко. Треба помоћи другима, учинити им услугу јер наше мало некоме значи много. Данас људи не маре толико за хуманост; мисле: „Само је нама тешко, а другима није“, али није тако. Треба то да променимо, изменимо свест људи, што је веома тежак посао.

   Наш фолклорни ансамбл „Разиграно коло“ показао је велику хуманост на делу. На три хуманитарна концерта у Француској постигли смо велике успехе, а највећи јесте додела медаље за хуманост коју су само ретки добили. Недавно смо имали  два хуманитарна концерта која су премашила сва очекивања.  Сви смо били задовољни, како ми као играчи, тако и публика. Такође постигли смо невероватне резултате. Скупили пуно новца, у првом концерту за породицу Арсић, а у другом за Сању Јешић. Једва смо чекали да изађемо на сцену и да својим умећем помогнемо некоме.

   „Грам праксе вреднији је од тоне приче“, рекао је једном приликом чувени Ганди. Ово је био наш грам.