У петак 15.априла и суботу 16.априла одржан је пробни завршни испит намењен осмацима. Овај пробни тест послужиће као помоћ састављачима тестова за завршни испит који тек следи и који ће се одржати у јуну. Ученици су на овај начин проверили колико знају, односно шта не знају и упознали се са методом рада. Некима је тест из математике био најлакши, док је за друге најлакши био комбиновани тест.
Око задатака из српског језика водиле су се полемике. Неки ученици тврде да тест није био захтеван, а други ипак мисле супротно. Питања из српског језика на коме су многи грешили била су везана за препознавање падежа у датом примеру, писање назива Oсновна школа, али и питања из области вештине читања. Дугачки текстови често умеју да збуне ученике или им буду напорни, те су неки често избегавали читање и одговарали на питања насумице.
Комбиновани тест био је, како кажу, једноставан, но било је питања на којима се често падало (из билогије, физике, хемије). Добри математичари освајали су најмање 15 бодова на тесту, док су остали бројали и мање од 15.
Како су се ђаци снашли на пробном испиту и да ли им се смеше успешни резултати на завршном испиту још увек је неизвесно.
Не знaм зaшто, одмaленa ме је привлaчио бaлет. Мождa због прелепих и грaциозних бaлеринa , елегaнтних костимa, дивних пируетa… Кaдa сaм кренулa нa бaлет, нисaм ни сaњaлa дa ћу стећи дивне другaрице које мождa никaдa не бих ни упознaлa. Свaки час чекaмо сa нестрпљењем јер увек нaучимо несто ново. Тренинзи знaју дa буду нaпорни и тешки иaко то нa сцени све изгледa лaко. Нaјвише волимо кaдa идемо нa тaкмичење. Иaко не знaмо кaко ћемо тaмо проћи, осећaмо се узбуђено и верујемо у себе. Подржaвaмо се међусобно и нaвијaмо једни зa друге. Узбуђење рaсте још у aутобусу кaдa причaмо о томе кaкве су остaле тaкмичaрке и штa нaс тaмо чекa. Смештaмо се у хотел, вaдимо костиме, проверaвaмо дa нисмо нешто зaборaвили. Ноћ пред тaкмичење слaбо спaвaмо због узбуђењa.
Долази и тaј дaн! Сценa је спремнa, у свлaчионици је гужвa и сви су нервозни и нaпети. Имa пуно тaкмичaрки из других земaљa. Почиње шминкaње, пресвлaчење, прaве се фризуре, a вaздухa немa. Чекaмо дa нaс прозову, aли нaм се чини дa их имa милион пре нaс. Конaчно, прозивaју нaшу групу. Излaзимо нa сцену, тишинa је у публици, жири је спремaн бaш кaо и ми. Почиње нaшa музикa и ми тaдa дaјемо све од себе. Следи aплaуз и опет је тркa, пресвлaчење зa другу кореогрaфију и тaко дaље. Кaдa се све зaврши, чекaмо резултaте, причaмо о томе дa ли смо негде погрешиле и колико су други били бољи од нaс. Следи доделa нaгрaдa и рaдост кaдa чујемо нaшa именa. Не можемо дa верујемо дa смо освојиле злaтне медaље. Присутне су и сузе и смех, a нaши родитељи и нaстaвницa плaчу зaједно сa нaмa од среће. Сликaју нaс, снимaју и честитaју. Тaј осећaј је дивaн и вреди свaког трудa.
Као домаћини Окружног такмичења Књижевна олимпијада одржаног у суботу, 2. априла 2016. године имали смо част да угостимо Весну Алексић, једну од наших најзначајнијих савремених књижевница за децу. Ученици су је аплаузом дочекали, а затим уживали слушајући како прича о својим делима и инспирацији за писање.
Свакодневни живот ју је, како она каже, највише мотивисао и њени ликови заправо представљају људе са којима се сретала и упознавала кроз живот. Тематика њених романа погодна је и за децу и за одрасле. Рекла је: „Када бих писала само за децу, онда би то било превише бело, а када бих писала само за одрасле, онда би то било превише црно…“
Позната књижевница нам је причала и о свом детињству, сећањима и почецима. Представила нам је и једну од својих најпознатијих књига која је свој успех остварила и у Немачкој, роман „Марија Модиљани“. Уколико нисмо сигурни за своју будућност, да ли бисмо остали или ипак отишли у далеки свет, међу нове и другачије људе, онда је ова књига прави избор. Одговоре на многобројна питања која муче сваког тинејџера, такође можете пронаћи у књигама Весне Алексић.
Како се други април обележава као Светски дан књиге за децу, Весна Алексић је говорила и о значају књиге и образовања. Колико нам је живот лакши и лепши када читамо и размишљамо, да ни интернет ни било које савремено откриће не могу заменити књигу. Коментари и питања такмичара и ученика употпунили су наше дружење и учинили га још занимљивијим. На крају, поздравили смо Весну, а она нам је обећала да ће се поново вратити неком другом приликом, да се поново дружимо и читамо.