Срце се нема да се има, срце се има да се даје свима

Ива Парезановић

    Ученици наше школе већ неколико година учествују на фестивалу „Креативна чаролија“, који се одржава сваког пролећа у Бањи Врујци. Невена Деспотовић учествовала је на литерарном конкурсу, а ученици VII3  су снимили кратак филм на тему „Срце се нема да се има, срце се има да се даје свима“.
Снимање филма одвијало се у учионици српског језика и у школском дворишту. Заједно смо осмишљавали сцене, уз помоћ наставнице Олгице Спасојевић. У више кадрова представили смо ситуације из свакодневног живота када можемо пружити помоћ и љубав другима. Одглумили смо помоћ другу у школи, улепшавање школског дворишта, признање љубави, помоћ родитељима, старијим особама и животињама, као и позив на игру и толеранцију. Понеки кадрови су снимани више пута због смеха и неискуства. Отварање срца од папира симболише идеју филма – да се свима обраћамо пуним срцем.

  Са нестрпљењем смо очекивали вест о томе да ли смо прошли у финале. Сазнање да идемо на фестивал веома нас је обрадовало.

   Надамо се да ће филм утицати на све нас да пружимо љубав другима.

 

Школска Евровизија

Миња Чанчаревић

   Наша школа је учествовала у међународном такмичењу које је организовано у оквиру eTwinning пројекта Schoolovision. Пројекат је организован по угледу на музичко такмичење Евровизија, где је свака држава имала свог представника. Представници Србије били су ученици наше школе. У такмичењу је учествовало 36 земаља. 

   Текст песме са којом смо се ми представили написали су ученици VI5, а њен назив је Прави друг. Наставник музичке културе Милан Златковић компоновао је музику, а спот је осмислио наставник Војислав Недељковић. У споту су учествовали ученици шестог и седмог разреда и балерине, чланице Балетског студија Шарм. 

   Када су све државе послале своје снимке, они су обједињени на сајту пројекта, а затим је уследило слушање песама и гласање. Ученици наше школе распоредили су своје гласове од 1 до 12, а највише им се допала песма из Грчке. У петак, 13. 5. 2016. год. организована је веб-конференција, у коју су се укључили представници већине учесника и јавно саопштили своје резултате. Саопштавању резултата и проглашењу победника присуствовали су сави ученици и наставници који су учествовали у снимању песме.

   Победник овогодишњег такмичења је Украјина, са прелепом песмом у којој ученици певају о љубави према својој земљи. Наша песма добила је доста гласова и заузела девето место.  Учесници такмичења  су задовољни пласманом, а највише дружењем и забавом током снимања и гласања. 

Све песме са овог такмичења и резултати могу се видети на сајту:   http://schoolovision2016.blogspot.rs/

Наша песма:

 

Књижевно вече „Ја знам ко сам“

Ана Стефановић

   Бојећи своје стваралаштво љубавним, родољубивим и полетним стиховима, Десанка Максимовић нам остаје у сећању као једна од најбољих српских песникиња. Зато смо одлучили да јој одамо почаст и организујемо још једно књижевно вече. 

   Књижевно вече „Ја знам ко сам“ одржано је 11. маја 2016. године у нашој школи. Било је то вече испуњено Десанкиним најзначајнијим стиховима и подсећањима на догађаје који су је задесили у животу. Добро организовани ученици петог, шестог, седмог и осмог разреда предвођени наставницом Соњом Столић пружили су публици љубав уткану у Десанкина дела, пружили су сву ведрину њеног духа. Уживајући у стиховима, публика је могла да схвати и догађаје који су овековечили доба Десанкине поезије. Осврнули смо се на ратни период и настанак једног од најснажнијих дела српске књижевности инспирисаног ратним збивањима, песме „Крвава бајка“.

   Главни циљ био нам је подсећање да писци као што је Десанка Максимовић никада не умиру; они живе све док живе и њихова дела. Показали смо да је Десанка била и остала вољена, да постоји мало од њене поезије у свима нама. 

 

Може ли лепота спасити свет

   Миња Чанчаревић

   „Само лепота може спасити свет“, једна је од мисли чувеног руског писца Фјодора Михајловича Достојевског. Из године у годину, из дана у дан, људи постају све немарнији и незаинтересованији за околину у којој живе. Резултат тога је загађен ваздух, сеча шума, реке којима „путује“ смеће. 

   Као разумна бића, ми бисмо морали да чувамо околину и заштитимо природу. Међутим, ми смо ти који је највише уништавају. Бацамо смеће у реке, језера и мора, сечемо шуме, све више возимо аутомобиле, а све мање пешачимо. Постајемо себични: од природе тражимо све, а ми јој заузврат не дајемо ништа. Сечемо шуме због папира, а на место посечених не садимо нове. Изазвали смо глобално загревање, ефекат стаклене баште, топљење леда на Антарктику, изумирање појединих врста биљака и животиња, све више болести… Стварамо генетски модификоване врсте, све више конзумирамо индустријску храну богату конзервансима, због чега све више људи оболева и умире. Уништавајући природу сами себе убијамо. 

   Када би, бар на трен, свако од нас погледао око себе, очистио прво своју кућу, двориште и околину, овај свет би постао чистије и боље место за живот свих нас и будућих генерација. Тек тада ће лепота заиста спасити свет.