„Само лепота може спасити свет“, једна је од мисли чувеног руског писца Фјодора Михајловича Достојевског. Из године у годину, из дана у дан, људи постају све немарнији и незаинтересованији за околину у којој живе. Резултат тога је загађен ваздух, сеча шума, реке којима „путује“ смеће.
Као разумна бића, ми бисмо морали да чувамо околину и заштитимо природу. Међутим, ми смо ти који је највише уништавају. Бацамо смеће у реке, језера и мора, сечемо шуме, све више возимо аутомобиле, а све мање пешачимо. Постајемо себични: од природе тражимо све, а ми јој заузврат не дајемо ништа. Сечемо шуме због папира, а на место посечених не садимо нове. Изазвали смо глобално загревање, ефекат стаклене баште, топљење леда на Антарктику, изумирање појединих врста биљака и животиња, све више болести… Стварамо генетски модификоване врсте, све више конзумирамо индустријску храну богату конзервансима, због чега све више људи оболева и умире. Уништавајући природу сами себе убијамо.
Када би, бар на трен, свако од нас погледао око себе, очистио прво своју кућу, двориште и околину, овај свет би постао чистије и боље место за живот свих нас и будућих генерација. Тек тада ће лепота заиста спасити свет.
Петрово перо 