Из дана у дан, из секунде у секунду, у школи је све гласнији жамор и смех. Сви нестрпљиво ишчекују последњи продоран звук школског звона, који најављује крај ове школске године и почетак распуста. Ипак, до тог звона, потребно је још неколико дана учења и труда, да би одмор био заслужен и баш онакав каквим смо га замислили.
Нажалост, већина ученика тек сада схвата озбиљност учења и стање оцена у дневнику, па, по први пут, креће пажљиво да учи. Али, како народна пословица каже, ,,Не гаји се прасе уочи Божића“. За два-три дана је изузетно тешко надокнадити целу школску годину и пропуштено градиво.
Сматрам да је боље учити на почетку школске године, лекцију по лекцију, а не наврат – нанос све одједном, на крају… Много је лепше и слађе учити из љубави, а не за оцену. Лакше је учити са разумевањем, од учења напамет – оно што се учи са разумевањем остаје за цео живот, а оно што се учи напамет је краткотрајно.
Постоји и мали број ученика који се још нису уозбиљили и који учење још нису схватили озбиљно. Ти ученици ће, уместо уживања у распусту и дружења са породицом и пријатељима, готово цео распуст провести учећи, у нади да ће у августу поправити оцене.
А они који су схватили колико је учење битно и колико је важно посао завршити на време, распуст ће провести уживајући и дружећи се са пријатељима, одмарајући се за септембар и нове радне победе.
Петрово перо 