Нова школска година у новом руху

aa5

Александра Анђић

Први часови у учионици српског језика. Та тмурна, браон ламперија која као да целој учионици одузима живот. Дошли смо на идеју да освежимо и улепшамо учионицу.

Договорили смо се да у прву суботу дођемо у школу и помогнемо наставницима. У учионици су нас наставнице Душица и Олгица и наставник Војо чекали са бомбонама. Могли смо да почнемо. Четке и боје биле су спремне. 

На једном зиду смо представили сцену из романа „Том Сојер“. Белом бојом насликали смо ограду, а наставница Душица је направила фигуру Тома Сојера који кречи. Додали смо цвеће, небо и прозоре, и слика је била готова. 

Да би учионица била светла и весела, одлучили смо да остали зидови буду наранџасти. Уз доста труда завршили смо све и погледали учионицу. Резултат је био невероватан; учионица као да је била нова, као да је добила живот.

Advertisements

Међународни дан писмености

1

Ива Парезановић

Сваке године у нашој школи прослављамо Међународни дан писмености, 8. септембар. Ове године организован је квиз „Од А до Ш“. У квизу су учествовали ученици свих разреда. Свако одељење представљала је екипа од по три такмичара.

Прво су се међусобно такмичила одељења истих разреда, а затим су се у финалу, за прво место, такмичили представници по једног одељења шестака, седмака и осмака. Такмичари су морали не само да покажу знање, већ и вештину у игри пикадо. Имали су по три покушаја да са стелицом погоде слова. Свако слово отварало је по једно питање. Када погоде слово, добијају питање о правопису или истоји писмености. Некима је било теже да погоде слова стрелицом, али сви су имали прилику да одговоре на питања.

Ова занимљива игра није била надметање, него прилика за све нас да научимо нешто ново, као и да се подсетимо онога што смо већ знали. Прво место су освојили ученици одељења VIII4, друго место ученици VII6, а треће VI1. 

 

Повратак у школу

2

 Миња Чанчаревић

 ,,Ох, не! Касним… По ко зна који пут?! Зар баш први дан нове школске године?!“, биле су ми прве мисли док сам трчала ка школском дворишту. На сву срећу, жамор се чуо још код цркве. Да нема разлога за панику, говорила ми је граја мојих вршњака.

   Као и сваког првог септембра, школско двориште је било пуно деце. Сви су причали, дружили се, шалили, а испред школе и у њој су царевали смех и радост. Што због сусрета ,,старих“, добрих другова и другарица, што због првог дана нове школске године…

   Добром расположењу је допринело и то што се нико није плашио оцена, тестова… Мада, ипак, било је и оних који су са нестрпљењем ишчекивали први траг оловке на папиру и прелиставање разнобојних уџбеника…

   Најнестрпљивији су били прваци и петаци. Сваке године се у нашој школи, прваци традиционално дочекују приредбом и песмицама. Тако је било и ове школске године. Први корак у обавезном школовању започели су песмом.

   За разлику од њих, код петака се видело нестрпљење. Испред школе су стајали у групама, и на лицима сваког од њих видело се узбуђено ишчекивање првог звона, упознавања са наставницима и кабинетском наставом… 

   Већ после првог месеца и за њих ће све постати уобичајено и рутина. Као и старији другари, већина њих ће у школу ићи због љубави према дружењу и стицању нових знања. Тај пут од четири године ће их увести у свет одраслих. 

   Кад освоје многе мале и велике тврђаве знања и животног искуства чекаће их Мала матура. Улазница у велики, сурови свет одраслих.