Александра Анђић
Први часови у учионици српског језика. Та тмурна, браон ламперија која као да целој учионици одузима живот. Дошли смо на идеју да освежимо и улепшамо учионицу.
Договорили смо се да у прву суботу дођемо у школу и помогнемо наставницима. У учионици су нас наставнице Душица и Олгица и наставник Војо чекали са бомбонама. Могли смо да почнемо. Четке и боје биле су спремне.
На једном зиду смо представили сцену из романа „Том Сојер“. Белом бојом насликали смо ограду, а наставница Душица је направила фигуру Тома Сојера који кречи. Додали смо цвеће, небо и прозоре, и слика је била готова.
Да би учионица била светла и весела, одлучили смо да остали зидови буду наранџасти. Уз доста труда завршили смо све и погледали учионицу. Резултат је био невероватан; учионица као да је била нова, као да је добила живот.
Петрово перо 