Срећа – нежна, радосна, топла, сјајна… толико речи да опише ово осећање, а тако је тешко објаснити га.
Свако доживљава срећу на свој начин. Неко осећа радост када има материјалне ствари, другима лепа реч улепша дан. Мене испуњавају ситнице. Зубато сунце које ме топлином буди. Разговор са пријатељима који ме увек орасположи. Породични ручак уз који се смејемо. Нова искушења, али и победе. И на крају дана нежно певање птица које ме поздрављају.
Некад, у тамним периодима живота, мислимо да смо изгубили срећу. Али она не треба да се тражи у великим стварима, већ у ситницама. Доста раскрсница живота прошла сам без среће. Али то ме је научило да је уз труд и рад све могуће. Када се окренем и погледам моју стазу, и поред тешких тренутака она ми изгледа као лука раја.
Толико малих догађаја и снова чини нас радосним, и то треба да ценимо. Јер без њих живот не би био испуњен.
Захваљујући технологији која се све брже развија можемо стићи до многих далеких места и комуницирати са људима који су далеко од нас. Тако смо ми отпутовали да видимо пингвине.
Путем Скајпа повезали смо се са научницима истраживачког центра SANCCOB у Јужноафричкој Републици. Они се баве заштитом угрожених животиња, а посебно брину о пингвинима.
Разговарали смо на енглеском језику, што је био још један изазов за нас. Ученици су постављали питања, а чувари су показивали пингвине и причали занимљивости о њима. Сазнали смо да јужноафрички пингвини расту до 65 цм и тешки су од 2,5 до 4 кг, да живе у колонијама и да су мужјаци крупнији од женки. Сазнали смо и како се хране, полажу јаја и брину о њима. Видели смо и чули пингвина кога су чувари тек нахранили.
Ученицима је овај час био много занимљив. Научили смо много тога о угроженим животињама, вежбали енглески… Надамо се да ћемо имати још оваквих путовања.
Ученици широм света упознају се, друже и уче играјући игру Мистери Скајп.
У четвртак, 6. 4. 2017. одржан је час упознавања између ученика 7. разреда наше школе и ученика из Грузије. Дружење се одиграло преко Скајпа. Учесници на почетку игре нису знали одакле су њихови другови. Игра се одвија тако што учесници једни другима постављају питања на које је могуће одговорити само са да или не. Циљ је да се што пре открије партнерска земља. Учесници су одговарали на питања о својој држави и о својој школи. На крају су показивали једни другима презентацију о својој земљи. Ми смо се похвалили природним лепотама наше земље и лепим школским двориштем. Они су нама показали њихово необично писмо. Ученици су разговарали на енглеском језику. У игри су учествовали ученици: Јован Кнежевић, Никола Мандић, Никола Ненадић, Вељко Јованчић, Арсеније Вранић, Алекса Нешковић, Ана Мијатовић, Милица Лазић, Радомир Ршумовић, Марија Козодер… Час су организовали наставници Јелена Алексић, Душко Полић и Олгица Спасојевић. Дружење је протекло у опуштеној атмосфери. Ученици су уживали у дружењу, а уједно обновили географију, вежбали енглески, што је био и циљ овог угледног часа.