Први роман који смо обрађивали на радионицама Читалачког маратона је „Ја Алексија“ Бранке Трифуновић. Покушали смо да разменимо своје утиске о роману и да замислимо себе у ситуацијама у којима се налазила Алексија…
Ова књига нас доводи у ситуацију да дубоко размислимо о свим нашим добрим, али исто тако и погрешним поступцима, али нас наводи и на размишљање о томе да је све то живот, и да пре свега што желимо да урадимо морамо прво добро да размислимо, па тек онда донесемо праву и исправну одлуку.
Као и Алексија, у свим ситуацијама бих била веома збуњена, али бих све о томе шта се дешава рекла својим родитељима, јер знам да они од свих могу највише да ми помогну и за разлику од ње, не бих превише улазила у ту ситуацију у коју је она дошла. Као и она, била бих збуњена, чудна, тужна… За разлику од ње, тражила бих свакога ко може да ми помогне, попут школског педагога, родитеља, била бих увек спремна на све. Њен поступак да доста тога крије од родитеља ми се није свидео, као ни то да не прича како се осећа Петру и Ђорђу…. Највише ми се свиђа то што је књига веома духовита, јер такве књиге највише волим, па ми је сад ово и једна од омиљених књига.
Дуња Радуловић
Ова књига ме је научила да се носим са својим одлукама и да треба добро да размислим о свему пре него што урадим. Натерала ме је на размишљање о својим непромишљеним поступцима. Успела сам да се пронађем у главном лику по томе што увек бурно реагујем и што ми се живот веома променио, иако се нисам селила. Можда бих мало нежније саопштила Ђорђу како ствари стоје, а можда бих чак изабрала њега уместо Петра, ко зна? Посебно сам осетила неку привлачност књиге у делу у ком је побегла из школе са Ђорђем, иако је то после доносило последице. Моменат у коме схвата да јој је он најбољи пријатељ мени слама срце више него њему. Не осуђујем је, али ми је жао што није одабрала Ђорђа јер је он мени лично симпатичнији и дражи. Мислим да бих се слично понашала у оваквим ситуацијама, али одабир не би био исти. Књига буди емоције и пружа ужитак при свакој страни.
Мартина Мрдак
Читајући роман могла сам закључити да је главна јунакиња јако храбра и плаховита дјевочица. Њена реакција на вест о пресељењу подсетила ме је на мене у истој ситуацији… Не бих рекла да имамо исто понашање, она бурно реагује у неким ситуацијама, док бих ја да проблем прође без икаквог конфликта. Не осуђујем је ни за какав поступак или реакцију, јер њене особине потпуно оправдавају и њене поступке. Допада ми се како су описане ситуације у којима се нашла Алексија и то како је сваки детаљ осмишљен да нас до краја привуче читању књиге. Да сам на Алексијином месту, вероватно бих мало ,,спустила лопту“, тј. мање бурно бих реаговала на проблеме у којима се нашла главна јунакиња.
Ана Бабић
Читање романа „Ја, Алексија“ навело ме је на свакојака размишљања. Алексија и ја дефинитивно не можемо да се поредимо, мислим да превише бурно реагује у неким ситуацијама .Њене особине нису ни сличне мојима, али је не бих осуђивала. Свиђа ми се начин на који су описане дате ситуације. Свиђа ми се та Алексијина иронија и доза сарказма. Као што сам рекла, Алексија и ја смо два различита света тако да бих другачије реаговала у сличним ситуацијама. Када бих нпр. имала сличну ситацију да бирам између Ђорђа и Петра, не бих изабрала ниједног. Са Ђорђем Алексија схвата каква је лепота живљења без школе, али ипак Петар је много брижнији и пажљивији према њој. Алексија је девојчица за пример, која поред школе и одличног успеха успева да се бави и другим стварима.
Петрово перо 