Холандија из мог угла

   Тијана Дрндаревић

30776577_2094428650822156_137984491_n

Дан када смо кренули за Холандију био је пун узбуђења. Одржавало се балетско такмичење у Амстердаму и била сам пресрећна што имам прилику да учествујем, а уједно и да посетим тако далеку земљу.

      Пут је био напоран јер смо путовали аутобусом и трајао је 30 сати. У Холандију смо стигли пре подне и одмах су на нас оставиле утисак многе модерне ветрењаче и непрегледна поља тек посађених и никлих лала. Сигурно је предиван призор када процветају. Остали смо зачуђени тиме да су све куће по сеоцетима и мањим градићима исте. Све су исте висине и направљене од истог материјала – браон цигле. Мала дворишта су уређена до детаља јер они немају неки велики простор. Када смо стигли у Амстердам, утисак је био збуњујући. Иако знамо да су Холанђани плави и високи људи, ми смо видели мало таквих. Углавном су то Кинези, Арапи и Јужноафриканци. Ипак, пред нама су зграде и канали које смо гледали само у филмовима и на сликама. Стварно делују задивљујуће. Накривљене, стоје једна уз другу, и тако већ вековима људи живе у њима. Цео град је испресецан мањим и већим каналима. Али све је чисто и уређено до ситница. Прва ствар коју су нам рекли када смо пошли у шетњу јесте да строго пазимо на бицикле. А бицикaла има много, као и бициклистичких стаза. И сви возе бицикле. Возе мале, велике, са корпама и приколицама. У њима возе децу у школе и вртиће и иду на посао. Постоје велики паркинзи где су стотине бицикала паркиране у више нивоа. Они возе јако брзо, па не дај боже да загазиш на њихову стазу када они пролазе, јер они тамо имају предност у односу на све друге. Прво смо обишли Рембрантов трг на коме је постављена чувена ,,Ноћна стража“ од прелепих гвоздених фигура. Тај дан смо обишли Ријкс музеј, музеј Ван Гога и још пуно знаменитости. У хотел смо ушли касно увече и једва чекали сутрашњи дан. Рано ујутру смо кренули у Хаг и Ротердам. Брзо смо стигли јер је Холандија мала и градови нису много удаљени једни од других. Између њих су тзв. села чија су поља ограничена каналима. Хаг је исто веома занимљив. Ту су смештене неке њихове главне државне установе. Прошли смо поред зграде Хашког суда и затвора. У Хагу смо видели најлепше виле и дворце, јер ту живи и њихова краљевска породица. Посетили смо чувени Морицов музеј и дивно се провели. Плажа у Шевенингену је огромна, са великим панорамским точком и луксузним хотелима. Али све време је дувао јак ветар тако да нисмо могли много да шетамо по плажи, У Ротердам смо стигли поподне и ту смо остали затечени архитектуром града. Све је чудно. Чудне изломљене зграде, коцкасте криве куће, извитоперени мостови у разним облицима… Ротердам је веома модеран и убрзан град. Опет смо се касно вратили, а сутра нас је очекивало такмичење. Од ране зоре смо већ били спремни. Такмичење се одржавало у Мозаик театру у Амстердаму. Имала сам велику трему јер сам знала да ће бити пуно такмичара, а међу њима и такмичари из Русије које су иначе увек веома добре. Одушевили смо се организацијом такмичења. Све је било тачно и није било никаквих потешкоћа. Трема је постојала све док нисам изашла на сцену, а тада је нестала. Одиграла сам најбоље што сам могла и наставница је била веома задовољна као и ја. Али били су и остали такмичари веома добри. Напетост је трајала док смо чекали резултате и проглашење. Када су прочитали моје име за прво место, била сам пресрећна. Све се завршило до 16 часова, а онда смо отишли у њихова етно села. Е, ту су сви прави, плави, високи Холанђани. Гледали смо како се праве чувене дрвене холандске кломпе, мада нисмо видели никога ко их носи. Посетили смо породичну фабрику сирева Фоландема, Гауде и Едама. Пробали смо много врста сирева и неких њихових производа. Сликали смо се поред старих ветрењача и прошетали њиховим селима, која уопште и не личе на села већ на градиће. Већ сутрадан, последњег дана нашег боравка, кренули смо на крстарење по каналима Амстердама. Били смо одушевљени. Тада смо највише уживали гледајући из бродића те шарене криве зграде, тргове и мостове испод којих смо пролазили. Слушали смо водича који нам је испричао пуно занимљивости о граду. Прошетали смо улицама и посетили фабрику дијаманата, али нико није купио ни један драги камен. Ишли смо у музеј воштаних фигура Мадам Тисо и до куће Ане Франк, али нисмо улазили јер је већ било време да се крене кући. 

      Препуна сам утисака свега што сам видела и доживела. Стварно бих волела да некада опет посетим Холандију, али иако је тамо све лепо и сређено, ипак више волим моју Србију. 

Advertisements