Одрасли и ми: да ли се разумемо?

859c22ca21914e5cae55f37cb3437fc5.width-266.original

Мина Филиповић

Понекад помислим да су одрасли дошли са неке потпуно друге планете. Често се запитам да ли се уопште труде да нас разумеју.

Одрасли се понекад понашају као да не знају како је то бити дете, заборављају чињеницу да су и они имали можда чак и исте проблеме као и ми сада. Говоре о томе како знају све, а питам се где ли је онда нестао тај трачак разумевања. Понекад се не потруде чак ни да нас саслушају. 

Али, колико год их критиковали, морамо признати да се ни ми не трудимо њих да саслушамо и разумемо. Не помишљамо на то да нам они само желе добро. И док ја причам о својим проблемима, не размишљам о томе какви све проблеми њих тиште. 

Али, иако понекад не разумемо одрасле, као ни они нас, у тешким тренуцима смо увек ту да се разумемо и помогнемо. Ми смо једна половина, а одрасли друга, и заједно чинимо једну целину, некада пуну неразумевања, али и пажње и неизмерне љубави. Иако се понекад не слажемо и не разумемо, мислим да је све то ипак нормално.

 

 

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s