Мина Филиповић
Понекад помислим да су одрасли дошли са неке потпуно друге планете. Често се запитам да ли се уопште труде да нас разумеју.
Одрасли се понекад понашају као да не знају како је то бити дете, заборављају чињеницу да су и они имали можда чак и исте проблеме као и ми сада. Говоре о томе како знају све, а питам се где ли је онда нестао тај трачак разумевања. Понекад се не потруде чак ни да нас саслушају.
Али, колико год их критиковали, морамо признати да се ни ми не трудимо њих да саслушамо и разумемо. Не помишљамо на то да нам они само желе добро. И док ја причам о својим проблемима, не размишљам о томе какви све проблеми њих тиште.
Али, иако понекад не разумемо одрасле, као ни они нас, у тешким тренуцима смо увек ту да се разумемо и помогнемо. Ми смо једна половина, а одрасли друга, и заједно чинимо једну целину, некада пуну неразумевања, али и пажње и неизмерне љубави. Иако се понекад не слажемо и не разумемо, мислим да је све то ипак нормално.
Петрово перо 