Мој дневник у изолацији

a1

Јелена Милошевић

Понедељак, 27. април 2020. 
Драги дневниче,   
Напољу дува благи поветарац. Док дува, сећам се као да односи позитивне мисли о свему овоме што се дешава по свету. Из дана у дан осећања ми се брзо мењају. Јуче сам мислила да је све ово готово, али када сам боље размислила, и није баш. А већ данас се осећам тужно и неиспуњено. Недостаје ми дружење са другарима. Да би одвукла мисли са овога почела сам да читам онлајн анимиране стрипове на енглеском. Тренутно читам стрип по имену „I love you“. Досаду убијам тако што радим и фокусирам се на ствари које волим, као што су цртање, мода и учење о свемиру. Већину дана проводим учећи и трудећи се да озбиљно приступим датим задацима. Сада седим на тераси и гледам у тако чисто и тамно небо пуно звезда, и месец који као да их предводи. Ослушкујем како заправо у граду може бити тако тихо и мирно без имало људи. За сада се одјављујем,

 Твоја Јелена

Уторак, 28. април 2020. 

Драги дневниче,
Ново питање ми је ушло у главу. Како ћемо се понашати када све ово буде готово? Мислим да ће се многи људи променити, али да ли ћу и ја? Ових дана све се више присећам успомена из школе, гледајући слике, и размишљајући да тада нисмо били свесни шта се све може десити за тако кратко време. Опет дубоко у мени видим наду и спас из ове ситуације. Још увек осећам неку тугу и усамљеност као да ми је одузето пола мене. Данашње учење је било мало напорно, али покушавам сваки дан, на што више начина нађем занимацију. Одлучила сам да данас цео дан проведем напољу, што и јесам. Са сестром сам се договорила да задајемо једна другој изазове које морамо урадити за тај дан. Изазов је био да направим 20 000 корака, то ми је уједно била одлична активност током карантина. Небо ове ноћи није чисто и сјајно као што је било јуче.

Твоја Јелена

Среда, 29. април 2020. 

Драги дневниче,
Знате какав је осећај када нешто толико ишчекујете? Ја се управо тако осећам чекајући да прогласе да је ово готово. Када сам видела да напољу пада киша, мислила сам да ће цео дан бити тмуран као и ја, али када се после огласило сунце све се променило. Данас као да је усамљеност ишчезла из мене на један дан. Ипак не могу себе лагати да ми не недостаје друштво. Имам баш чудну навику слушања тужних песама. То ме некако смирује и тада осетим као да сам изгубљена у неком свом свету где постојим само ја. Одлучила сам да ћу данас имати „Spa day“. Припремила сам 2 маске за лице и омиљену серију и уживала. Имала сам мање домаћег тако да сам то урадила без проблема. За мање од месец дана ми је рођендан. Много сам узбуђена.                                                                                                     

Твоја Јелена

 Четвртак, 30. април 2020. 

Драги дневниче,
Осећам да ће ово све отићи, али ће се поново вратити као талас, али смо ми ти због којих се то може десити. Данас као да сам успела да побегнем од непријатних мисли и искористим овај дан на најбољи могући начин. Обузела ме је нека узбуђеност и срећа, и када бих хтела то променити не бих могла. Хтела сам да будем креативна и да направим нешто ново од ствари које сам имала код куће. Испало је много боље него што сам очекивала, а то је била силуета месеца са  исеченим неправилним облицима. Поред овога хтела сам истражити нова места која бих волела да посетим. Ако вам кажем да бих желела да моја кућа има такав ентеријер, не бих вас лагала. На крају свега са сестром сам направила „Movie night“. Погледали смо филм „Inception“, и радо бих га препоручила јер није филм којег бих ја одабрала да гледам, али ми се свидео.

Твоја Јелена

a2

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s