Морамо ли баш увек поштовати правопис?

Софија Симићевић, Тамара Тешић

57f96b04-c80a-49ba-98a3-433af11bcc38-1ac81011927f.small

Поставили смо питање својим друговима:  Треба ли поштовати правописна правила у неформалној комуникацији (на друштвеним мрежама, у преписци са пријатељима)?

Ово су одговори које смо добили:

  • По мом личном мишљењу, за преписку са друштвом или у неслужбеном разговору, потпуно је нормално не придржавати се правописа. У реду је не користити знаке интерпункције, такође и не почети реченицу великим словом јер, што се каже, „наши смо“; нико вам то неће замерити, нити ико гледа ваш правопис, суштина је у ономе што напишете. Сматрам да се ипак и у томе мора контролисати, неке основне речи као што су: „не знам“, „да ли“… морамо се трудити да одвајамо и покажемо то основно знање. На пример, када желимо да пошаљемо свој резиме уз пријаву за посао, наравно да ћемо пазити како ћемо се показати кроз њега, да ли ћемо испоштовати правопис и задовољити све што се тражи јер желимо да будемо примљени. Са друге стране, када желимо да позовемо некога на кафу, нећемо бринути о томе како смо то урадили јер нам је само битно да је та особа примила наш позив, она такође неће гледати наш правопис већ ће је занимати шта желимо да кажемо. Наравно, уколико се са неким осећамо угодно да слободно и отворено причамо, неће нас бринути правопис, док са непознатом особом или надређеним не можемо тако разговарати јер изгледа као да не показујемо поштовање. Да, сматрам да је потребан, али не морамо га се придржавати када није неопходно.

  • Сматрам да је потребно поштовати правопис и придржавати се правила. Ако комуницирамо са пријатељима, мислим да није толико битно да поштујемо правопис. Треба поштовати свакако нешто основно, као на пример: „не знам“. Ако је комуникација са старијим особама, моје мишљење је да би требали да поштујемо правописна правила. Ми као деца треба да гледамо старије као ауторитет и да се опходимо са њима у складу са тим, зато би требало да се придржавамо правописа. У мом случају, ја се трудим да се придржавам правописа, не везано за то са ким причам. Дешавају се некад грешке у писању када погрешимо неко слово, али мислим да томе не треба давати велики значај.

  • Да, важно је поштовати правопис у неформалним ситуацијама, а посебно у формалним ако желимо да оставимо добар утисак. Јер, то је одраз писмености. Зашто писати неправилно ако знамо да није добро и ако можемо другачије? Мислим да се кроз преписке на друштвеним мрежама врло лако може проценити колико је некој особи од важности да испоштује правописна правила, и мислим да то утиче на мишљење које градимо о некоме. Мени је важно, тако показујемо наше знање (незнање), остављамо неки утисак, док у свакодневном разговору то не долази до изражаја. Треба се трудити да пишемо правилно и у формалној и неформалној комуникацији.

  • „Nmg danas dali mozes sutra?“

    Ово је једна неправилна и непотпуна реченица, зар не? Особа која је ово писала сигурно не зна правописна правила, или зна, али их се просто не придржава. И то је данас велики проблем. Већина људи се у неформалним препискама са пријатељима, породицом… не придржава правила. Сматра да нико неће обратити пажњу на то. Али не разумеју да их данас неће много људи исправити, већ ће мишљење задржати за себе. И најважније, треба се придржавати правописа због себе, свог напредовања у том погледу, јер, као што је Дуња рекла, када шаљемо пријаву за посао, факултет… Морамо поштовати правила како бисмо се што боље представили.

  • Мислим да није толико важно да поштујемо правописна правила при дописивању са пријатељима. Наравно не можемо толико занемарити правопис да неке речи пишемо састављено као „у реду“ или „не знам“, али по мом мишљењу је океј ако не користимо знакове интерпункције. Ја лично не поштујем сва правописна правила у неформалној комуникацији, али ако неко са ким се дописујем направи грешку, на пример напише „да ли“ састављено или почне питање са везником јер, исправим га. Нисам перфекциониста, али сматрам да се требамо придржавати неких основних правила. При формалној комуникацији односно када шаљемо мејл наставнику или некоме ко је важан требамо да пазимо на правила јер тако остављамо утисак да смо одговорни и писмени. Али мислим да нема разлога да се тако дописујемо са нашим пријатељима јер таква комуникација звучи превише круто и уштогљено.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s