Форум театар у нашој школи

Исидора Петровић

   Форум театар представа је најпопуларнија техника која се користи данас у свету као „званично средство за социјалне промене“. Радња и ток представе се одвијају дефинисањем проблема које дотичу учеснике, а тичу се саме заједнице у којој живе. То могу бити проблеми њима блиских особа, неке мањинске групе али и њихови лични проблеми са којим се суочавају. Форум сцене су кратке сцене у којима је конкретно приказан проблем. Касније следи форумовање, најбитнији део у којем се приказују сцене и активира публика. Публика је активна, мења ток представе, износи лична запажања, закључке и утиске о ликовима и њиховим поступцима. Форум театар јесте својеврсна проба за реалност, често за испробавање решења, где се појединци оснажују да делују и суочавају са проблемима своје заједнице као и личним проблемима и потешкоћама.

   Захваљујући наставници шпанског језика Марини Јанковић и осталим другарима са ученичког парламента успешно смо реализовали представу „Како мама каже“ приказујући ђацима и запосленима проблем дискриминације са којим се свакодневно сусрећемо. Ина Заковић у улози маме Марковић ужасава се чињеницом да је у разреду њене ћереке девојчица у колицима. Бесна мајка одлази у школу строго захтевајући премештај те девојчице у друго одељење, како њена кћи не би „назадовала“. Настасја Даниловић пренела је улогу ћерке  великог срца и праве супротности мајке; спријатељује се са новом другарицом у колицима и спремна је да јој великодушно помогне како би се она што лакше уклопила у ново одељење. Лука Томић је тата који не придаје икакву пажњу овом догађају, не трудећи се уопште да уразуми мајку. Ту су и брат (Ђорђе Марковић), разредни старешина (Лука Матић) и школски психолог (Исидора Петровић) који неуспешно покушавају одвратити маму Марковић од њене сулуде идеје.

   Циљ ове представе био је подизање свести о темама и проблемима које често избегавамо. Захвални смо свима који су били присутни и исказивали своја мишљења и запажања. Редовним пробама и уложеним трудом успели смо приказати ову представу у најбољем светлу дајући свој максимум. Ово незаборавно искуство ће ми остати у лепом сећању јер смо овом представом пренели свима једну важну животну поруку.

Препоручујемо за читање

Дуња Радуловић

   Књига „Бака гангстер“ буди веома јака осећања. Ова књига Дејвида Вилијамса говори о баки која је само желела да чешће виђа свог унука.

   Дечак, жељан авантура, није желео да викенде проводи код своје „смор“ баке. Њу је то веома погодило.

   Бака је сковала план за крађу дијаманата у краљичином двору и повела унука у авантуру. Кад су ушли у двор, укључио се аларм и дворски чувари их опазише. Када је краљица видела крадљивце, то није било оно што је она очекивала. Малени дечак и слаба старица! Знала је да они дијаманте не краду зато што желе да се обогате…

   Тешка срца, бака је објаснила да је све испланирала само да би је њен унук више волео. Након смрти добре старице, дечаку остаје само сећање на луду авантуру.

На Фестивалу науке

Ива Парезановић

   Ученици наше школе посетили су Сајам науке у Београду 16.12.2016. године. На јубиларном 10. фестивалу видели смо Теслину зону и Зону природних наука. У Теслиној зони свирали смо на чувеном Теслином калему. Производили смо музику, тестирали моћ концентрације и мождане таласе претварали у сигнале. Уз помоћ посебних наочара доживели смо виртуелну реалност.

   Видели смо и како дувански дим утиче на наш организам и на људе у нашој околини. На тродимензионалном моделу крвотока истражили смо занимљивости срца, а на моделу ћелије имуног система упознали смо њену грађу и улогу. Сазнали смо како функционише око и зашто носимо наочаре. Кроз микроскоп смо посматрали ситне организме који преживљавају све животне услове.

   Видели смо пламен који гори, али не сагорева предмет.  Сазнали смо тајну кода 8421. 

   Гледали смо ласерски шоу који су приредили шведски студенти. За спектакуларан крај изненадили су нас са 1000 различитих ласера. Овим спектаклом завршио се наш обилазак фестивала.

Препорука за читање

Мартина Мрдак

  Једна од најлепших књига које сам прочитала јесте „Слон у башти“ писца Мајкла Морпурга. 

Радња књиге дешава се у Немачкој. Други светски рат је почео и ратни авиони надлећу градић. Радница Зоо врта застрашена је мишљу да ће све животиње, ако им се ускоро не нађе станиште, бити убијене. Њен одлазак на посао постаје врло болан јер звуци пушака у кавезима животиња постају неподношљиви. Храбра Лиз одлучује да ће спасти барем једну животињу. Након смрти велике слонице, ослобађа младунче слона и одводи га у своју башту. Али, због рата више не могу остати у граду. Лиз са својом породицом и наравно слоном креће у свет не би ли нашла уточиште на ком ће бити сигурни.

Књига је у мени пробудила осећања каква не може пробудити било која књига. Свидела ми се због тога што говори о људској хуманости према животињама и уједно храбрости.Читајући књигу имала сам утисак као да се радња одвијала пред мојим очима.

Шта се на крају збило са Лиз и слончетом сазнаћете ако прочитате књигу. Препоручујем и друге књиге истог писца: Ратни коњ, Сенка, Бели лав, принц лептира.

Виртуелно такмичење

Душица Ђокић

   Прошле недеље смо са својим друговима из других школа организовали занимљиво такмичење у познавању бајки. Виртуелни сусрети организовани су преко Скајпа и сајта Етвининг. Осим нас, учествовале су школе из Шибеника, Тузле и Ковачице.

   Ово је био први сусрет са нашим другарима. Нестрпљиво смо га очекивали. Када смо их угледали, сви смо срећно махали једни другима. 

   Са другарима из Шибеника играли смо игру „Не љути се, човече“, тако што смо бацањем коцкице бирали поље, а затим одговарали на питања о народним и ауторским бајкама. Ми смо за њих спремили питања, а они су такође спремили за нас. Било је веома узбудљиво и напето. 

   Касније смо се повезали и са ученицима из Тузле и Ковачице. Иако се нисмо најбоље чули, успели смо да организујемо игру и са њима. Сви су показали велико знање о бајкама.

   Ово је био први пут да се упознамо са њима. Овај сусрет ћемо памтити дуго. Желела бих да се овакав сусрет понови, а највише бих волела да се сретнемо уживо.

Добили смо ознаке квалитета

Ива Парезановић

Ученици наше школе организовали су представлјанје пројеката који су добили Националне и Европске ознаке квалитета. Презентација је одржана 2.12.2016. год. у канцеларији школе.

Ученици седмог и осмог разреда, као и прошлогодишњи осмаци, представили су свој рад. Приказали су песму и филм направљен у школском дворишту. Приказани су постери, презентације, игре асоцијација, еколошка књига… Показали су како су изучавали словенске језике, митологију, обичаје, празнике…

У току пројеката ученици су комуницирали на енглеском језику са вршњацима из Француске, Пољске, Литваније…

После излагања ученицима су као признање за изузетно залагање додељене Ознаке квалитета за ученике.

На почетку још једног Етвининг пројекта

Миња Чанчаревић

     Једна од ствари по којима ћу запамтити мог деду је изрека ,,Не може да сване пре зоре“, што би  значило ,, Корак по корак, стрпљиво ка циљу, ма шта нам он био“. По том, још у најранијем детињству усвојеном обрасцу посматрам и пројекат ,,Заједно растимо у песми и причи“. Учесници овог пројекта су ђаци- заљубљеници у књижевност. 

   У њему учествују ученици свих разреда наше школе, као и њихови другари из Шибеника, Тузле и Ковачице.

   До сада смо имали неколико активности- представили смо се осталим учесницима, читали песме, писали саставе, смишљали лого пројекта… После међусобног упознавања, кренули смо да упознајемо и откривамо дела наше књижевности. Такође, читамо и анализирамо дела (како народна, тако и ауторска) из Босне и Херцеговине и Хрватске.

   Унапред се радујем сваком књижевном делу, свакој песми и причи коју ћемо анализирати, јер човек постаје богатији и духовно расте и одраста читајући.  Књиге су наш пут у свет маште и снова, а свака прочитана књига је наш нови поглед на свет. Наш нови корак ка зрелости и откривању људске душе и њених најтајнијих одаја.

Гост наше школе – Јасминка Петровић

Софија Варница

   У пријатној атмосфери дружења младих читалаца са књижевницом, у просторијама наше школе, а у организацији Народне библиотеке Пожега, 11.10.2016. одржан је сусрет са Јасминком Петровић, писцем за децу.

   Представивши своју нову књигу „Лето кад сам научила да летим“, Јасминка је најпре од ученика затражила да изнесу своје асоцијације на лето. Такође су одговарала на питање како је то ићи са баком на море. Затим смо заједно са њом направили прави летњи пљусак, пуцкетајући прстима.

   На питање где проналази инспирацију, Јасминка Петровић је одговорила: 1) у шетњи, када идући добро познатим улицама, подигне поглед и детаље осмотри неким другим очима; 2) док пере судове (јер је тада нико не узнемирава); 3) док седи у чекаоници и замишља судбине људи који је окружују. Каже да не „подилази“ својим читаоцима, не користи сленг, већ се труди да пише књижевним језиком. Узор јој је Астрид Линдгрен.

   Једна од наших најпознатијих књижевница за децу и младе је окупљеним ученицима најпре објаснила свој стваралачки поступак: пре него што рукопис однесе уреднику, одштампа га деци коју познаје и појединим библиотекарима и наставницима. Деци пружи слободу да допишу, дораде, обележе делове текста, изложе своје утиске о томе шта им је занимљиво, а шта не. Говорила је и о сарадњи са илустратором Добросавом Бобом Живковићем, чије илустрације употпуњују све њене књиге, као и о својој првој књизи, „Гига прави море“, коју је написала када још није веровала да ће постати писац за децу. Посебно јој је драга награда „Доситејево перо“, јер је то дечја награда коју гласањем додељује жири сачињен од више десетина деце. Њу је недавно добила по трећи пут, и то управо за овај најновији роман.

   Главна јунакиња Софија одлази на море с баком из Београда у посету код нона Луције, друге баке. Радња књиге одвија се на Хвару, у време летњег распуста. Софија полако открива да и у малом месту има врло необичних људских прича. На крају овог занимљивог сусрета библиотекарка Даниела Скоковић нам је топло препоручила ову лепу књигу.

Нова школска година у новом руху

Александра Анђић

Први часови у учионици српског језика. Та тмурна, браон ламперија која као да целој учионици одузима живот. Дошли смо на идеју да освежимо и улепшамо учионицу.

Договорили смо се да у прву суботу дођемо у школу и помогнемо наставницима. У учионици су нас наставнице Душица и Олгица и наставник Војо чекали са бомбонама. Могли смо да почнемо. Четке и боје биле су спремне. 

На једном зиду смо представили сцену из романа „Том Сојер“. Белом бојом насликали смо ограду, а наставница Душица је направила фигуру Тома Сојера који кречи. Додали смо цвеће, небо и прозоре, и слика је била готова. 

Да би учионица била светла и весела, одлучили смо да остали зидови буду наранџасти. Уз доста труда завршили смо све и погледали учионицу. Резултат је био невероватан; учионица као да је била нова, као да је добила живот.

Међународни дан писмености

Ива Парезановић

Сваке године у нашој школи прослављамо Међународни дан писмености, 8. септембар. Ове године организован је квиз „Од А до Ш“. У квизу су учествовали ученици свих разреда. Свако одељење представљала је екипа од по три такмичара.

Прво су се међусобно такмичила одељења истих разреда, а затим су се у финалу, за прво место, такмичили представници по једног одељења шестака, седмака и осмака. Такмичари су морали не само да покажу знање, већ и вештину у игри пикадо. Имали су по три покушаја да са стелицом погоде слова. Свако слово отварало је по једно питање. Када погоде слово, добијају питање о правопису или истоји писмености. Некима је било теже да погоде слова стрелицом, али сви су имали прилику да одговоре на питања.

Ова занимљива игра није била надметање, него прилика за све нас да научимо нешто ново, као и да се подсетимо онога што смо већ знали. Прво место су освојили ученици одељења VIII4, друго место ученици VII6, а треће VI1.