На почетку још једног Етвининг пројекта

b1d664d8_opt

Миња Чанчаревић

     Једна од ствари по којима ћу запамтити мог деду је изрека ,,Не може да сване пре зоре“, што би  значило ,, Корак по корак, стрпљиво ка циљу, ма шта нам он био“. По том, још у најранијем детињству усвојеном обрасцу посматрам и пројекат ,,Заједно растимо у песми и причи“. Учесници овог пројекта су ђаци- заљубљеници у књижевност. 

   У њему учествују ученици свих разреда наше школе, као и њихови другари из Шибеника, Тузле и Ковачице.

   До сада смо имали неколико активности- представили смо се осталим учесницима, читали песме, писали саставе, смишљали лого пројекта… После међусобног упознавања, кренули смо да упознајемо и откривамо дела наше књижевности. Такође, читамо и анализирамо дела (како народна, тако и ауторска) из Босне и Херцеговине и Хрватске.

   Унапред се радујем сваком књижевном делу, свакој песми и причи коју ћемо анализирати, јер човек постаје богатији и духовно расте и одраста читајући.  Књиге су наш пут у свет маште и снова, а свака прочитана књига је наш нови поглед на свет. Наш нови корак ка зрелости и откривању људске душе и њених најтајнијих одаја.

Гост наше школе – Јасминка Петровић

14670837_10210872351350802_7174073745822693195_n

Софија Варница

   У пријатној атмосфери дружења младих читалаца са књижевницом, у просторијама наше школе, а у организацији Народне библиотеке Пожега, 11.10.2016. одржан је сусрет са Јасминком Петровић, писцем за децу.

   Представивши своју нову књигу „Лето кад сам научила да летим“, Јасминка је најпре од ученика затражила да изнесу своје асоцијације на лето. Такође су одговарала на питање како је то ићи са баком на море. Затим смо заједно са њом направили прави летњи пљусак, пуцкетајући прстима.

   На питање где проналази инспирацију, Јасминка Петровић је одговорила: 1) у шетњи, када идући добро познатим улицама, подигне поглед и детаље осмотри неким другим очима; 2) док пере судове (јер је тада нико не узнемирава); 3) док седи у чекаоници и замишља судбине људи који је окружују. Каже да не „подилази“ својим читаоцима, не користи сленг, већ се труди да пише књижевним језиком. Узор јој је Астрид Линдгрен.

   Једна од наших најпознатијих књижевница за децу и младе је окупљеним ученицима најпре објаснила свој стваралачки поступак: пре него што рукопис однесе уреднику, одштампа га деци коју познаје и појединим библиотекарима и наставницима. Деци пружи слободу да допишу, дораде, обележе делове текста, изложе своје утиске о томе шта им је занимљиво, а шта не. Говорила је и о сарадњи са илустратором Добросавом Бобом Живковићем, чије илустрације употпуњују све њене књиге, као и о својој првој књизи, „Гига прави море“, коју је написала када још није веровала да ће постати писац за децу. Посебно јој је драга награда „Доситејево перо“, јер је то дечја награда коју гласањем додељује жири сачињен од више десетина деце. Њу је недавно добила по трећи пут, и то управо за овај најновији роман.

   Главна јунакиња Софија одлази на море с баком из Београда у посету код нона Луције, друге баке. Радња књиге одвија се на Хвару, у време летњег распуста. Софија полако открива да и у малом месту има врло необичних људских прича. На крају овог занимљивог сусрета библиотекарка Даниела Скоковић нам је топло препоручила ову лепу књигу.

Нова школска година у новом руху

aa5

Александра Анђић

Први часови у учионици српског језика. Та тмурна, браон ламперија која као да целој учионици одузима живот. Дошли смо на идеју да освежимо и улепшамо учионицу.

Договорили смо се да у прву суботу дођемо у школу и помогнемо наставницима. У учионици су нас наставнице Душица и Олгица и наставник Војо чекали са бомбонама. Могли смо да почнемо. Четке и боје биле су спремне. 

На једном зиду смо представили сцену из романа „Том Сојер“. Белом бојом насликали смо ограду, а наставница Душица је направила фигуру Тома Сојера који кречи. Додали смо цвеће, небо и прозоре, и слика је била готова. 

Да би учионица била светла и весела, одлучили смо да остали зидови буду наранџасти. Уз доста труда завршили смо све и погледали учионицу. Резултат је био невероватан; учионица као да је била нова, као да је добила живот.

Међународни дан писмености

1

Ива Парезановић

Сваке године у нашој школи прослављамо Међународни дан писмености, 8. септембар. Ове године организован је квиз „Од А до Ш“. У квизу су учествовали ученици свих разреда. Свако одељење представљала је екипа од по три такмичара.

Прво су се међусобно такмичила одељења истих разреда, а затим су се у финалу, за прво место, такмичили представници по једног одељења шестака, седмака и осмака. Такмичари су морали не само да покажу знање, већ и вештину у игри пикадо. Имали су по три покушаја да са стелицом погоде слова. Свако слово отварало је по једно питање. Када погоде слово, добијају питање о правопису или истоји писмености. Некима је било теже да погоде слова стрелицом, али сви су имали прилику да одговоре на питања.

Ова занимљива игра није била надметање, него прилика за све нас да научимо нешто ново, као и да се подсетимо онога што смо већ знали. Прво место су освојили ученици одељења VIII4, друго место ученици VII6, а треће VI1. 

 

Креативна чаролија

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Ива Парезановић

Фестивал дечјег стваралаштва Креативна чаролија одржан је у  Бања Врујци. Фестивалу су присуствовали и ученици наше школе, аутори литерарних радова и филма на тему „Срце се нема да се има, срце се има да се даје свима“.

Са још доста деце из различитих градова Србије, Македоније и Хрватске кренули смо у свечани дефиле шетајући се градом. Млађи ученици су били маскирани, а старији су носили обележја са мотом фестивала. Касније, на бини у центру града извођене су представе које су ученици припремали. Водитељи програма били су Леонтина и Миња Субота. После наступа хора „Чаролија“ приказани су филмови које су правили ученици свих узраста. Након тога проглашени су победници филмског, литерарног и ликовног конкурса, као и најбоље представе. Наредног дана у Чаробном селу организоване су креативне радионице за ученике, а за наставнике трибина „Подстицајна средина за учење“.

 

Школска Евровизија

sv16logo

Миња Чанчаревић

   Наша школа је учествовала у међународном такмичењу које је организовано у оквиру eTwinning пројекта Schoolovision. Пројекат је организован по угледу на музичко такмичење Евровизија, где је свака држава имала свог представника. Представници Србије били су ученици наше школе. У такмичењу је учествовало 36 земаља. 

   Текст песме са којом смо се ми представили написали су ученици VI5, а њен назив је Прави друг. Наставник музичке културе Милан Златковић компоновао је музику, а спот је осмислио наставник Војислав Недељковић. У споту су учествовали ученици шестог и седмог разреда и балерине, чланице Балетског студија Шарм. 

   Када су све државе послале своје снимке, они су обједињени на сајту пројекта, а затим је уследило слушање песама и гласање. Ученици наше школе распоредили су своје гласове од 1 до 12, а највише им се допала песма из Грчке. У петак, 13. 5. 2016. год. организована је веб-конференција, у коју су се укључили представници већине учесника и јавно саопштили своје резултате. Саопштавању резултата и проглашењу победника присуствовали су сави ученици и наставници који су учествовали у снимању песме.

   Победник овогодишњег такмичења је Украјина, са прелепом песмом у којој ученици певају о љубави према својој земљи. Наша песма добила је доста гласова и заузела девето место.  Учесници такмичења  су задовољни пласманом, а највише дружењем и забавом током снимања и гласања. 

Све песме са овог такмичења и резултати могу се видети на сајту:   http://schoolovision2016.blogspot.rs/

Наша песма:

 

Књижевно вече „Ја знам ко сам“

Desanka-Maksimović

Ана Стефановић

   Бојећи своје стваралаштво љубавним, родољубивим и полетним стиховима, Десанка Максимовић нам остаје у сећању као једна од најбољих српских песникиња. Зато смо одлучили да јој одамо почаст и организујемо још једно књижевно вече. 

   Књижевно вече „Ја знам ко сам“ одржано је 11. маја 2016. године у нашој школи. Било је то вече испуњено Десанкиним најзначајнијим стиховима и подсећањима на догађаје који су је задесили у животу. Добро организовани ученици петог, шестог, седмог и осмог разреда предвођени наставницом Соњом Столић пружили су публици љубав уткану у Десанкина дела, пружили су сву ведрину њеног духа. Уживајући у стиховима, публика је могла да схвати и догађаје који су овековечили доба Десанкине поезије. Осврнули смо се на ратни период и настанак једног од најснажнијих дела српске књижевности инспирисаног ратним збивањима, песме „Крвава бајка“.

   Главни циљ био нам је подсећање да писци као што је Десанка Максимовић никада не умиру; они живе све док живе и њихова дела. Показали смо да је Десанка била и остала вољена, да постоји мало од њене поезије у свима нама. 

 

Проба завршног испита

mathematics-1044089_1280

Ања Стефановић

   У петак 15.априла и суботу 16.априла одржан је пробни завршни испит намењен осмацима. Овај пробни тест послужиће као помоћ састављачима тестова за завршни испит који тек следи и који ће се одржати у јуну. Ученици су на овај начин проверили колико знају, односно шта не знају и упознали се са методом рада. Некима је тест из математике био најлакши, док је за друге најлакши био комбиновани  тест.

   Око задатака из српског језика водиле су се полемике. Неки ученици тврде да тест није био захтеван, а други ипак мисле супротно.  Питања из српског језика на коме су многи грешили била су везана за препознавање падежа у датом примеру, писање назива Oсновна школа, али и питања из области вештине читања.  Дугачки текстови често умеју да збуне ученике или им буду напорни, те су неки често избегавали читање и одговарали на питања насумице.

   Комбиновани тест био је, како кажу, једноставан, но  било је  питања на којима се често падало (из билогије, физике, хемије). Добри математичари освајали су најмање 15 бодова на тесту, док су остали бројали и мање од 15.  

   Како су се ђаци снашли на пробном испиту и да ли им се смеше успешни резултати на завршном испиту још увек је неизвесно.

Весна Алексић у нашој школи

20160402_113456

Ања Стефановић

    Као домаћини Окружног такмичења Књижевна олимпијада одржаног у суботу, 2. априла 2016. године имали смо част да угостимо Весну Алексић, једну од наших најзначајнијих савремених књижевница за децу. Ученици су је  аплаузом дочекали, а затим уживали слушајући  како прича о својим делима и  инспирацији за писање.  

    Свакодневни живот ју је, како она каже, највише мотивисао и њени ликови заправо представљају људе са којима се сретала и упознавала кроз живот. Тематика њених романа погодна је и за децу и за одрасле. Рекла је: „Када бих писала само за децу, онда би то било превише бело, а када бих писала само за одрасле, онда би то било превише црно…“

   Позната књижевница нам је причала и о свом детињству, сећањима и почецима. Представила нам је и једну од својих најпознатијих књига која је свој успех остварила и у Немачкој, роман „Марија Модиљани“. Уколико нисмо сигурни за своју будућност, да ли бисмо остали  или ипак отишли у далеки свет, међу нове и другачије људе, онда је ова књига прави избор. Одговоре на многобројна питања  која муче сваког тинејџера,  такође можете пронаћи у књигама Весне Алексић.

       Како се други април обележава као Светски дан књиге за децу, Весна Алексић  је  говорила и о значају књиге и образовања. Колико нам је живот лакши и лепши када читамо и размишљамо, да ни интернет ни било које савремено откриће не могу заменити књигу. Коментари и питања такмичара и ученика употпунили су наше дружење и учинили га још занимљивијим. На крају, поздравили смо Весну, а она нам је обећала да ће се поново вратити неком другом приликом, да се поново дружимо и читамо.  

Интернет бонтон

DSCN1287

   Милица Јеверичић

    Онлајн недељу наша школа посветила је безбедности на интернету и обележила радионицама, чији су предавачи били ученици седмог и осмог разреда. На овим радионицама ученици млађих разреда наше школе успели су више да се информишу о правој вредности интернета и свим његовим странама. У данашње време већина деце проводи дане за компјутером где је, заправо, врло опасно. Сада имамо много више пружених информација само на један клик. Игрице, филмови, серије, музика… Све бесплатно и на први поглед сасвим безопасно. Али је заправо супротно. Циљ радионица био је да докажемо да све оно што мислимо да је безбедно можда и није, и да без предзнања не можемо да се понашамо на прави начин. Нама је драго да смо успели да заинтересујемо сву децу да нас слушају и да схвате озбиљност ситуације у којој се налазе,  да нису сви људи онакви какви ми мислимо да јесу. Сви морамо да научимо како треба да се понашамо и поштујемо тај ‘“интернет бонтон“.  
   Прве особе којима треба да се обратимо уколико се нађемо у некој ситуацији која нам се чини опасном су родитељи и наставници. Једино они могу да нам дају прави савет. Али пре него што било кога осудимо за нешто, прво треба да будемо сигурни да ми знамо како треба сами да се понашамо. Јер интернет је ризница пуна заниљивих података, и може бити и користан и забаван све док га користимо на правилан начин и док не омаловажамо друге људе око себе!