Човек вреди онолико колико поука и мудрости носи у себи. Али како доћи до неких поука? Живот је превише кратак да проживимо све тренутке који нас могу нечему научити и који ће оставити неку поуку. Али није кратак за читање. Када читамо, замислимо своје ликове, када се уживимо, када мало утонемо у срж њихових проблема и недоумица, добићемо поуку. Индивидуалну поуку, коју ћемо носити цео живот.
Књига из које сам доста тога научила и која је оставила огроман утисак на мене је књига једног од најпознатијих француских писаца данашњице Гијома Мусоа „Зато што те волим“.
Када сам се први пут сусрела са књигом, имала сам око 11 година, имала сам предрасуду да је то књига за старије тинејџере, више романтична. Када сам на корицама прочитала о чему се ради, двоумила сам се да ли је прави тренутак да је прочитам, вођена мишљу да је боље прочитати нешто када сте мало старији јер ћете извући доста поука. И мислим да сам паметно поступила, сачекала сам овај летњи распуст, и буквално сам „прогутала“ књигу.
Када сам прочитала ову књигу проширила сам видике, схватила сам да се свако понаша онако како му је најлакше, да не треба никога да осуђујем због поступака, јер се све дешава са неким разлогом.
Разлог неког дешавања јачи је од наше жеље. И када наша жеља изгуби битку, победио је разлог; иако смо губитници у овоме ипак добијамо „награду“. Награда је одговор зашто нам се ово десило, заправо разлог. Неки ову награду добију после дуге битке, неки никада.
Не очекуј да се догађаји одвијају онако како ти желиш, већ прихвати догађаје онакве какви су.
Петрово перо 